Jalovička likovna kolonija je mesto gde se okupljaju mladi umetnici (kako po godinama tako i po duhu i želji da budu sveži i aktuelni), na kojem se neguje savremena umetnička produkcija.

Kolonija se tokom 30-ak godina isprofilisala u ozbiljnu radionicu savremene umetnosti. U nedostatku izložbi i projekata koji su, u ne tako davnoj prošlosti, postojali u Srbiji, JLK je jedna od retkih preživelih oaza u kojoj mladi umetnici mogu da borave desetak dana i izvedu neki novi rad. Svake godine u koloniji je drugačija atmosfera jer ona zavisi od ljudi koji u njoj učestvuju, njihovih interakcija i njihovog odnosa prema selu, prema novoj sredini u kojoj su se zadesili.

Do sada se pokazalo da sâm ambijent na umetnike deluje prilično lekovito. Oni već za nekoliko dana ostave iza sebe svakodnevne probleme i potpuno su posvećeni stvaralačkom radu. Tih desetak dana oni su samo umetnici bez potrebe da se bave nečim drugim. Ono što je takođe svake godine drugačije i uzbudljivo je to što svi zajedno, uključujući i meštane sela, često prisustvujemo nastanku potpuno novih radova, koji su drugačiji od svega što je umetnik radio do tada. Svedoci smo procesa nastanka nečeg novog i toga kako se ti zapravo novi izrazi prirodno uklapaju u bogatu jalovičku kolekciju. Moguće je da su i organizatori i umetnici skloni tome da idealizuju radove koji su nastali u koloniji, jer nije lako uobličiti ideje i završiti radove za desetak dana. Kada se oni izlože u galeriji, proces je završen. Publiku interesuje gotov rad. Kada je izložen u galeriji podložan je kritici. Zato su nam izložbe u galeriji Jalovičke kolonije koje se organizuju na kraju svakog saziva (a kasnije i u Narodnom muzeju u Šapcu ili u nekoj od beogradskih galerija) veoma važne da bismo spoznali svoje mesto na savremenoj umetničkoj mapi Srbije.

Branislav Nikolić