U Jalovik kad se dođe svaka muka tad te prođe*

Ovogodišnja umetnička kolonija u selu Jaloviku reflektovala je specifičan lokalni kontekst u radovima devet autora, doživljen, viđen i predstavljen iz njihovih različitih perspektiva. Kontekst je jedan od osnovnih činilaca kojim se oblikuje fenomen kolonije, budući da se radi o boravku umetnika u određenom mestu i njihovom životu i umetničkom stvaranju tokom izvesnog vremenskog perioda, najčešće, van urbanih sredina. Produktivno vreme provedeno u kolonijama uračunava svaki trenutak, pri čemu su procesi inkubacije ideje i njene umetničke realizacije generisani kroz interakciju sa okruženjem kao sklopom koji čine priroda, meštani, seoska zajednica, njena istorijska i društvena dinamika, kao i mesto kolonije kao događaja integrisanog u svakodnevni život sela i njegovih privremenih žitelja, umetnika. Ovaj događaj ne samo da je oblikovan kontekstom već u povratnoj sprezi utiče na njega, inicirajući drugačiju percepciju samih žitelja i njihovu kreativnu saradnju i učestvovanje. Tako je ovogodišnja Jalovička likovna kolonija pored radova pozvanih umetnika: Zorana Todorovića, Lise Wulff, Milana Nešića, Jasne Damjanović, Veljka Zejaka, Tommasa Bonaventure, Lenke Zelenović, rezultirala i delima Branka Banića, lokalnog automehaničara, i Branislava Nikolića, umetnika, organizatora i dobrog duha Kolonije. Direktno učešće u nastanku velikog broja radova uzeli su meštani svih generacija, štaviše, bez njihovog angažmana određene etape kreativnog procesa ne bi mogle da budu realizovane.
Različiti aspekti konteksta osvetljeni su u radovima nastalim u okviru ovogodišnje Jalovičke likovne kolonije. Veljko Zejak svojim radom Ponovo radi bioskop skreće pažnju na proces gašenja i odumiranja funkcije seoskih domova kulture, već i samim nazivom ukazujući na potrebu obnove tih prostora. Ruinirani jalovički Dom kulture postaje mesto efektnog večernjeg događaja, koji Zejak osmišljava i realizuje koristeći iskustva iz domena pozorišta, videa, performansa, vajarstva, prelamajući nekadašnju multifunkcionalnost ovih institucija i njihovu ulogu u razvoju mladih ljudi. Deca vas gledaju, fotografije Tommasa Bonaventure, pozivaju na odgovornost kroz monumentalne portrete najmlađih žitelja sela. Ozbiljnost izraza njihovih lica, direktan, strog pogled, odudaraju od uobičajenih predstava o deci kao umiljatim, nevinim bićima i razotkrivaju opseg receptivnosti kojom deca prihvataju modele ponašanja i mišljenja odraslih. Zoran Todorović akcijom Kradi ovde režira situaciju kojom otvara komunikaciju sa celim selom, ostavljajući mogućnost da se kroz specifičan dijalog ocrta portret mesta i razvije narativ, iniciran medijskom informacijom, po kome je Jalovik tog leta postao poznat. Naime, učestale krađe u selu inspirisale su Todorovića da na raskršću puteva postavi najpre jare a zatim petla, uz natpis: Kradi ovde a ne u selu, i da na duhovit način p(r)ozove lopova. I jare i petla pojeo je mrak, a lopov je ostao neotkriven. Kad bi zbog afere u zatvor stigao, svaki aferaš bi od nje ruke digao, jedan je od tekstova sa kuvarica Lenke Zelenović, kojima ona kroz izvezeni tekst i sliku komentariše dnevno-politička zbivanja posredovana medijima koji premrežavaju širi kontekst, bez razlike između sela i grada. Unutar ovih opštih mesta smeštena su neposredna i lična zapažanja, ilustrovana kuvaricom: U Jalovik kad se dođe, svaka muka tad te prođe. Dolazak umetnika u koloniju predstavlja prelazak u drugačiji režim vremena i svakodnevnih aktivnosti, sa osetnim usporavanjem i proširenom mogućnošću kontemplacije. Jasnu Damjanović pokreće atmosfera sobe u kojoj boravi i slika. Pastelne, a intenzivne, boje zidova odražavaju se na njenim nadrealnim autoportretima. Unutrašnjost sobe korespondira sa unutrašnjim univerzumom koji je nužno istražiti i osvestiti odbačene i potisnute sadržaje, kako bi sa punim potencijalom funkcionisali u svakodnevnom životu. Milan Nešić dnevnički proživljava i beleži detalje svakodnevice, te ove slike i crteži funkcionišu kao neposredni otisak i na svet doneti novi utisak o poznatim stvarima. Branko Banić, seoski auto-mehaničar, dugogodišnji vozač osnivača Jalovičke likovne kolonije koji se kroz višegodišnju prisutnost među učesnicima Kolonije zainteresovao za umetničku praksu i sam se u njoj oprobao, povezujući svoj svakodnevni posao sa umetnošću. Upotrebom postojećeg materijala u nove svrhe Banić, sa razvijenim osećajem za formalističku koncepciju, transformiše šoferšajbne u kolorističke kompozicije. Sličan postupak korišćenja otpada, ali organskog porekla, prisutan je u radovima Bez naziva (Autoportret i Ritam), Lise Wulff. U pitanju su ostaci skulpture izvedene na prethodnoj koloniji, sada upotrebljeni kao gradivni element novih instalacija koje odlikuju jednostavnost, minimalizam i ekonomičnost. One se mogu shvatiti kao komentar na neumereni konzumerizam savremenog društva, fenomen koji u svojim slikama Torta (Snikers) i Tri torte, promišlja i Branislav Nikolić. Ove predstave, u tehnici ulja na platnu, gube na zavodljivosti slika slatkih proizvoda koje obično susrećemo, one otkrivaju manipulativnost marketinških strategija i stvarni ukus raspakovanih želja.

maramaida, kustoski duo


* Sa kuvarice Lenke Zelenović