O 36. JLK

Kada razmišljamo o devedesetim godinama prošlog veka i prilikama u srpskoj umetnosti i kulturi tog vremena, ne možemo a da se, u kontekstu apsolutne devastacije svih vrednosti, ne prisetimo jedne pojave veoma prisutne na tadašnjoj sceni koja je dodatno obesmišljavala struku i sve što je ozbiljan umetnički napor podrazumevao – to su bile likovne kolonije. Na srpskoj sceni kolonije su u tom periodu bile neka vrsta mode, nicale su gotovo dnevno, pa je tako do kraja te decenije skoro svako mestašce moglo da se pohvali da ima svoju koloniju. One su okupljale lokalni establišment, meštane, umetnike, novinare, poštovaoce i poznavaoce umetnosti, privrednike, političare. Bila su to mesta razmene ideja, druženja, dobre zabave, sa malo ili nimalo umetnosti u svemu tome.
To i jeste bio (i u dobroj meri ostao) problem sa kolonijama, što one po pravilu nisu bile kreativne radio-nice, mesta ozbiljnog umetničkog promišljanja i produkcije, nekakvi svetli toposi u moru besmisla tada dominantne društvene i kulturne klime, već mesta kroz koja se upravo reflektovao ideološki i kvazikulturni obrazac tog vremena. Naravno, i na sreću, bilo je izuzetaka. Izuzetak su predstavljale uglavnom one kolonije koje su osnovane mnogo pre devedesetih, dakle sa već ustaljenom praksom i u duhu čistih namera, a među njima na mapi Srbije posebno mesto svakako zauzima Jalovička likovna kolonija (JLK), koju su, 1978. godine, osnovala dvojica entuzijasta.
Pre nekoliko godina, povodom obeležavanja tri decenije postojanja JLK, objavljena je reprezentativna monografija, kao presek i zbornik istorije te svojevrsne institucije. Nju su stvarali ljudi i njihova dela, a dugogodišnji entuzijazam koji je u nju investiran, postigao je da ta kolonija postane jedna od nekoliko reprezentativnih u Srbiji. Veoma je važno to što je kao takva prepoznata od strane relevantnih ljudi i institucija, pa je njen rad u kontinuitetu podržan i od Ministarstva kulture Republike Srbije. U pomenutoj monografiji, u uvodnom tekstu „Selo–galerija ili strate-gija jednog programa” autora Koste Bogdanovića, govori se o toj istoriji i fazama kroz koje je Kolonija prolazila. Prepoznate su tri faze u njenom umetničkom odnosno programskom razvoju, definisane od strane selektora koji su u tim periodima bili anga-žovani. Kako stoji u tekstu, prvu fazu činio je period od osniva-nja, kada je njen selektor bio Stevan Stanić, poznati novinar i poznavalac umetnosti. To je period od desetak godina u zna-ku stvaranja što povoljnijih uslova za rad Kolonije i njenog afir-misanja u samom selu i okolini. Druga faza razvoja (iz vremena kada je selektor bio upravo Kosta Bogdanović), protekla je u nastojanju da se izborom umetnika za Koloniju podigne kvalitet umetničke produkcije kako bi se stvorio kontinuitet sa tokovima savremene umetnosti. Treću fazu, koja traje do danas, čini period koji osmišljava selektor Branislav Nikolić, pose-bno važan po tome što okuplja domaće i strane mlade umetnike koji rade u svim medijima. Tako je, za nekoliko godina, Kolonija preobražena u savremenu instituciju, profilisanu skoro svim fenomenima koji prate savremenu vizuelnu umetnost.
Posebno je važna činjenica da danas sazive po pravilu čine mladi umetnici. Njihovi senzibiliteti i energija obezbeđuju da se iz godine u godinu zadrže svežina i aktuelnost, ne dozvoljavajući da se Kolonija u bilo kom smislu konzervira. To je jednostavno vrsta koncepta. Pažljivim izborom učesnika omogućava se da brojni umetnički jezici, mediji, forme i sadržaji međusobno funkcionišu. Tokom deset dana trajanja, JLK postaje scena na kojoj se pojavljuju, ukrštaju i razvijaju najrazličitiji vidovi savremene umetničke prakse i poetike. Za umetnike koji u Jalovik dolaze iz urbanih sredina, nekonformistički uslovi i prirodno okruženje predstavljaju jedin-stveno, potpuno novo iskustvo, zahvaljujući čemu nastaju potpuno novi umetnički radovi. Iako, posmatrano sa strane, umetnici izgledaju kao izdvojena zajednica ili komuna, izmeštena iz konteksta sela i njegove svako- dnevice, oni su ipak u najneposrednijem odnosu sa prostorom, arhitekturom, prirodom i samim meštanima. Štaviše, te nove okolnosti uglavnom određuju i njihov umetnički rad, ideju ili koncept, kao vid aktivne reakcije na novonastalu situaciju za njih i njihovu umetnost. Tako ove godine, pored samog selektora, u Jaloviku stvara pet autora iz Beograda, jedan iz Šapca i jedan iz Rena (Francuska). I pored toga što su mladi, većina njih je afirmisana na domaćoj sceni, ali i na nekim drugim, znatno većim i značajnijim scenama.
Kao što je rečeno, umetnici reaguju na okruženje. U uslovima sela, rad većine njih nastao je kao rezultat izmenjenih životnih i radnih okolnosti. Takvi su: rad Saše Tkačenka, Galerija sa pet zvezdica, gde se galerijski prostor Doma kulture u Jaloviku jednom umetničkom intervencijom značenjski transformiše i transfigurira, rad Vesne Crnobrnja, Trag na trag, nat-rag na trag, kojim se pokreću fini procesi memorisanja i rememorisanja, rad Ivane Ivković, Keep the fears, koji psihologizuje stanja strepnje i straha, podstaknuta upravo boravkom u ruralnoj sredini, rad Benoa Lazara, A day in a life, gde se putem ready-madea i određene intervencije na njemu stvara univerzalna metafora života i smrti, rad Milorada Stajčića, Moonwalker, nastao pod utiskom gledanja u zvezdano nebo, kao duhovita i efektna aluzija u kontekstu oronule zgrade jednog seoskog Doma kulture. Pojedini autori su ostali dosledni opusima kojima se bave kao trenutnim preokupacijama i problemima unutar svoje umetničke prakse, bez preterane potrebe da iskorače iz nje u kontekst Kolonije i specifičnost ambijenta u kojem su se zatekli. Takve su jednostavne slike Branislava Nikolića, slike-frejmovi Lji-ljane Šunjevarić Arbajter i ekspresivnosimbolički crteži Dragiše Marinkovića.
Zahvaljujući nastojanju organizatora i selektora, ali i samim radovima koji su ostali iza veoma produktivnog desetodnevnog druženja, može se konstatovati da je JLK i ove godine ostala na visokom umetničkom i organizacionom nivou. Upravo je ta doslednost u kvalitetu Jalovičkoj likovnoj koloniji omogućila značajno mesto među sličnim institucijama u Srbiji.

Filip Kovačević

Jalovičku likovnu koloniju finansijski su pomogli: