Umetnički eksperiment Jalovik
kratke beleške i utisci o 37. likovnoj koloniji

Osnovana pre više od tri decenije, Jalovička likovna kolonija je redak primer uspešnog funkcionisanja kada je reč o tom specifičnom vidu umetničkog kolektivnog života i rada, formiranju privremenog komunikacionog i stvaralačkog prostora markiranog intenzivnom razmenom ideja i znanja između učesnika i interakcijom koju oni uspostavljaju sa lokalnom zajednicom u kojoj se takav događaj organizuje i odvija. Prepoznatljivom profilu Jalovičke likovne kolonije u velikoj meri je, od samog osnivanja, doprinela jasna vizija njenih inicijatora da ostvare posebnu simbiozu konteksta mesta i umetnosti, da začnu, kako je to lepo primetio u jednom tekstu Kosta Bogdanović, autentičnu kulturu življenja umetnosti, kao prirodne stvari u svakodnevici, posebno naglašavajući to da su meštani tokom godina sve više prepoznavali značaj manifestacije za njihovu sredinu. U tom smislu je važno pomenuti podatak da je Osnivačkim aktom Kolonije predviđeno da svaki umetnik, pored dela koje ostaje u fundusu mesne galerije, po jedan rad ostavlja i domaćinstvu u kojem je boravio. Mnoge kuće u Jaloviku se tako mogu pohvaliti pravim malim kolekcijama ostvarenja umetnika iz bivše Jugoslavije, Srbije, regiona, Evrope, sveta. O kontinuitetu Kolonije svedoči brižljivo vođena dokumentacija o poklonjenim delima, kao i prateći katalozi sa skoro svih saziva tokom proteklih godina. Koncepcijski i organizaciono, Kolonija je prošla kroz nekoliko faza, donoseći uvek novine po pitanju selekcije autora, produkcijskih i prezentacijskih uslova, aktivnog praćenja događaja i pojava u savremenoj umetnosti. U atmosferi velike umetničke radionice, desetodnevni boravak u ovom posavo-tamnavskom selu za sve učesnike postaje jedinstveno i dragoceno profesionalno iskustvo. Otvorenost i izloženost svakog segmenta u procesu nastanka umetničkog rada, konstantna razmena mišljenja, opservacija, komentara, saveta, saživot sa svim specifičnostima koje nosi jedna mala sredina, stvaraju neposredan i dinamičan okvir u kojem se odvija umetnička kreacija. Iskorak iz svakodnevice i poseban komunikacijski sistem koji nastaje u takvim okolnostima pružaju umetnicima mogućnost drugačijih međusobnih uvida u sam čin umetničkog stvaralaštva, različite pristupe, strategije, postupke koje koriste u svojim praksama. Uključivanjem velikog broja aktera domaće likovne scene (umetnici i kustosi uglavnom mlađe generacije) i stvaralaca iz inostranstva, kolonija u Jaloviku zauzima relevantno mesto u korpusu umetničkih dešavanja u našoj zemlji. Opstajanje te manifestacije u vremenima nekih prošlih, ali i aktuelnih, kriza i problema sa kojima se suočava kultura u Srbiji vredno je pažnje i pohvale. Održivost Jalovičke likovne kolonije umnogome se zasniva na istrajnosti i entuzijazmu organizatora i meštana, ali i na spremnosti da se permanentno radi na njenom daljem profilisanju i reorijentaciji u skladu sa savremenim tokovima u umetnosti. Neprekinuta međunarodna saradnja je vrlo bitan aspekt celog događaja i ukazuje na značaj koji se pridaje osnaživanju i razvoju potencijala ovdašnje scene kroz upoređivanje produkcija, susrete, interakciju i aktivno povezivanje domaćih umetnika sa kolegama iz drugih umetničkih centara. Kruna svih saziva uvek je grupna izložba i prezentacija radova nastalih na Koloniji, na kojoj se dodatno sagledavaju kreativni učinci, sumiraju utisci i iskustvenosti intenzivnih sinergijskih procesa, što su najvažnije komponente svakog dela realizovanog u Jaloviku.
Kao i prethodnih godina, trideset sedmi po redu saziv Kolonije (avgust 2014) okupio je grupu domaćih i stranih umetnika, ponudivši izbor različitih autorskih refleksija i odgovora na kontekste i situacije mesta u kojem su boravili i stvarali. Pažljivom opservacijom i promišljanjem lokalnih sadržaja i posebnosti, učesnici su kroz njima svojstvene medijske i poetske izraze predočavali, komentarisali i analizirali niz tema koje bi se najšire mogle vezati za pitanja složenosti prostora svakodnevnog života snažno oblikovanog dinamikom, vrednostima i pojavama društvenih, političkih, ekonomskih, sociokulturnih odnosa i karakteristika. Troje umetnika je za referentnu tačku u radovima izabralo seoski Dom kulture, u čijoj su ruiniranosti, ali istovremeno i čudesnoj postojanosti mizanscena njegovih nekadašnjih duštvenih funkcija, statusa i značenja, prepoznali opštu simptomsku sliku stanja kulture i paradoksalnost životnih egzistencija u Srbiji danas (Anica Vučetić, video rad Sekund slave; Milena Milosavljević, instalacija Ništa ne radi, al’ sve funkcioniše) ili otkrivali atmosferu uzvišenog (Nemanja Lađić, objekat Sveti duh). Branko Tešević (grafit Džeki), Anđela Mujčić (objekat A koga ti voliš?) i Branislav Nikolić (slike: Sladoled 1, 2 i 3) ostali su dosledni ranijim medijskim i formalnim istraživanjima, nastavljajući sa daljom elaboracijom svojih motivskih repertoara koji posmatrača uvode u svet malih isečaka lokalno specifičnih, intimnih ili kolektivnih obeležja sfera životnog i svakodnevice, njihovih doživljaja kroz rutine, navike, mentalitet. Zanimljivo viđenje seoskih prizora ponudio je slovački umetnički par Katarína Hudačinová i Michal Somoš u seriji fotografija (Balkan naopačke) koje su snimili nesvakidašnjom metodom, koristeći kamp prikolicu modifikovanu u putujuću kameru opskuru, otvarajući mogućnosti za drugačija iskustva u percepciji, ali i u kreiranju slika realnosti.
Uprkos svim izazovima sa kojima se suočavaju savremena umetnost i kultura u našoj sredini u široj društvenoj recepciji, nalaze se načini da se ukaže na njihova dostignuća i potencijale, a to upravo čini i Jalovička likovna kolonija, ostajući dosledna ozbiljnim profesionalnim zahtevima kako u organizaciji događaja, tako i u prezentaciji kvalitetne umetničke produkcije.

Miroslav Karić

Jalovičku likovnu koloniju finansijski su pomogli: