Eto mene nakon 14 godina ponovo u Jaloviku, sad sa drugom ženskom i umetnicom. Baš pre nego što krenusmo pročitam da Vlasta Delimar pravi u svom selu koloniju 'de su svi goli, i krenem još na železničkoj 'de smo se skupili, da u mislima svlačim ekipu i zamišljam kako gologuzi trčkaramo po Jaloviku. Al' to je više hipi fazon i ide uz tu Vlastinu generaciju. Mi smo valjda konzervativniji po tom pitanju. Čak sam saznao da u ženskoj spavaonici umetnice zaziru od toga da jedna drugoj pokažu sesi. Valjda sam zbog toga još i pre spakovao ludačke košulje, i pitao Branu da l' mogu da zovnem i kuma, gitaristu našeg benda Психоterapija da dođe, što je on aminov'o pa smo mi u košuljama patrolirali po Jaloviku i vežbali novu stvar („Šutamo pa trpamo“).

Na bazenu u Vladimircima me načela neka kijavica, a posle kupanja u Savi i neka groznica, a nakon toga kad sam se vratio u Švabiju i posle kupanja u Wannsee tri dana i noći nisam spavao jer su mi se zapušile sve cevi u glavi, i zato što sam histerični hipohondar već sam bio ubeđen da sam dobio ptičji grip jer sam pet dana sklanjao brdo golubijih govana sa bine u Domu kulture u Jaloviku glancajući je za prvi nastup Психоterapije. Uzaludno krpljenje po Domu kulture je već tradicija ove kolonije ili ipak dijagnoza umetničkih poremećaja. Nisam našao onu kuglu što je Smiljanićka glancala, al' sam skupio par sveća na groblju i ukrasio binu. Uz sve ovo stigli smo i da naslikamo sliku.

Loptamo se loptamo
Guramo i driblamo
Šutamo pa trpamo
Loptamo se nismo više mladi
Igramo se dok nam ne dosadi
Jamesdin

Kovitlaci

U Jaloviku sam se primila na aluminijum – neplemenit, nov, višenamenski element (ovako nemačka Vikipedija opisuje element aluminijum)– moram da priznam da mi to nije prvi put.
Štaviše, primila sam se na brda metala Bore Pantelića u Skupljenu: penjući se po tom predivnom pejzažu pod žarkim podnevnim suncem, naučila sam da začas „upecam“ komade aluminijuma.
Biranje materijala na licu mesta je kao spajanje delova sla­galice a da još ne znate kako celina treba da izgleda. Volim da osvojim sadašnjost pomoću materijala, u većini slučajeva su to otpaci koje su ljudi proizveli.
Inspirisana plešućim dalekovodima postavljenim po selu, radila sam na neobičnim tehno voćkama ili organizmima koji su napravljeni od različitih aluminijumskih oblika. Skulpture sam nazvala „kovitlaci“ – ispale su kao nešto između žbunja i planete – sa mnogo bodlji: unutrašnji haos nasuprot spoljašnjoj formi, priroda nasuprot tehnologiji, kreacija i re-kreacija. Ili se to neki istrošeni satelit vratio na zemlju?
Na kraju sedmice, u subotu u podne, stavila sam veći metalni grm na glavni put kako bi ga pustila da se kotr­lja. Četvorica simpatičnih kauboja su bila prinuđena da posmatraju scenario. Da li će se kovitlac pokrenuti, kao lopte suvog korova u vestern filmovima?
Silvia Lorenz


RADOVI

„Психоterapija“, instalacija, dimenzije promenljive (slika 200 × 140 cm)
„Психоterapija“, video, 03:09

Psihoterapija је cirkus od benda koji pokušava da pravi Black mental muziku.
Mi ne postojimo od pretprošle godine.
Članovi:

Dejan Poljaković Darkomrak
fudbalski veteran i trener, gitarista, kompozitor
www.en.wikipedia.org/wiki/Dejan_Poljaković

Silvia Lorenz Tidra
vajarka, bubnjevi (amaterka, improvizatorka, tribal), prateći vokal
www.silvialorenz.wordpress.com/

Aleksandar Jestrović Jamesdin
apsolvent muzičke terapije Charité Berlin, M.A. Art in Context, vokal, tekstovi, ritam
www.jamesdin.wordpress.com/